Питају ме редом
какав је то начин
да у свакој чорби
морам бити зачин.
Мама када кува
да ручак не кипи
ја морам да чувам.
И тата кад испод кола лежи
обоје ме вичу бежи! Бежи!
Волим с пуно пажње
разговор да слушам
и примедбу своју
у свему да кушам.
Шта год да се дешава
шта год да се ради
да што не пропустим
бојим се више од глади.
И онда ми кажу
какав је то начин
да у свакој чорби
морам бити зачин.
уторак, 28. септембар 2010.
МИРОЂИЈА
Објавио Ljilja у 07:59
Пријавите се на:
Објављивање коментара (Atom)
0 коментара:
Постави коментар